Музика и златни пресек

МУЗИКА

Антонио Страдивари (1644 – 1737) користио је златни пресек при изради својих гудачких инструмената, чији се савршени звук и данас проучава.

stradivari-violina-310x255

„Руски композитор Себанев се посебно бавио тим питањем  – питањем златног пресека у музици. Анализирао је огроман број композиција разних композитора. По његовом мишљењу, квантитет и учесталост златног пресека зависи од „ранга композитора“. Генијална дела великих композитора разликују се по највишем проценту заступљености златног пресека, како он то каже: „Интуиција форме и распореда, као што се и очекује, је најјача код првокласних генија“. Посматрајући ову појаву у композицијама, схватио је да је то обично неки посебан музички тренутак, квантитивни скок у развоју музичке теме. Од 1770 композиција 42 композитора, златни пресек се јавља 3275 пута, чак се једна иста варијанта златног пресека јавља у 1338 музичких композицијâ!

Највећи број музичких композиција базираних на златном пресеку налази се код следећих композитора (по Себаневу): Арсенски (95%), Бетовен (97%), Хајдн (97%), Моцарт (91%), Скрјабин (90%), Шопен (92%), Шуберт (91%). Свих 27 Шопенових етида, Себанев је проучавао до најситнијих детаља. У њима су откривена 154 златна реза који недостаје у свега 3 етиде.“ (Марко Милошевић, „Дивине пропортион“).

Свуда у природи проналазимо изразе божанских пропорција, а Фибоначијеви бројеви и мистериозни  φ су уткани у само ткиво стварања: од морских шкољки, до галаксија:

Zlatni-presek g

Листови на грани расту на међусобним удаљеностима, које одговарају Фибоначијевом низу.

 • Цветови најчешће имају 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 или 89 латица.

 •  Цветићи, смештени у глави сунцокрета, размештени су у два низа спирала: једне у правцу кретања казаљки на сату и друге у супротном.

• У пчелињој заједници, кошници, увек је мањи број мужјака пчела него женки пчела. Када би поделили број женки са бројем мужјака пчела, увек би добили број  φ.

•  Ако измеримо висину човека од врха главе до пода, затим то поделимо са дужином од пупка до пода, добијамо број φ  .

  је у пропорцијама лица, ритму откуцаја срца, структури ДНА.

• Наутилус у својој конструкцији има спирале. Када бисмо израчунали однос сваког спиралног односа према следећем добили бисмо број φ

***

Са златним пресеком закорачујемо у област мера, односа, пропорција…

Да ли и људски односи, људске емоције могу изразити савршенство Креације. Да ли постоји једно емоционално , које представља савршену, Божанску меру  и однос према Креацији? Шта би био златни рез у нашим емоцијама?

Као и код теорије о лепом и овде питање субјективних и објективних мерила избија у први план. Јер реч естетика је изведена од грчке речи која значи „онај који перципира, осетљив„. Да ли је релевантан јединствени, појединачни естетски одговор на дело или могућност идентификовања естетских принципа у њему? Да ли је естетски доживљај субјективан, или заснован на објективним мерилима?  Да ли је естетски доживљај сводив на једноставно „свиђа ми се/ не свиђа ми се“ или је пре улазак наше Суштине у резонанцу са вечним, објективним законитостима?
На сличан начин, да ли и наше емоције имају своје објективно мерило, наспрам кога се равнају?

Нека ово питање остане у „оку посматрача“, а у наставку један покушај одговора на питање о емоционалном :

Све људске емоције, каква год да је њихова природа, негативна или позитивна, и да ли су рођене услед различитих покрета психе, имају један једини покрет душе као своју основу. Све различите емоције и осећања које човек осећа су мешавине; помешани са чистом Љубављу њихови елементи је замућују: као последица, она има капацитет да апсорбује и да у себи раствори размишљања, ставове, страсти, импулсе итд. баш као што хемијски чиста вода има способност да апсорбује и раствори соли различите природе. Један од резултата овога је да разноликост људских осећања зависи, у сваком појединачном случају, од онога што је квантитативно и квалитативно помешано са чистом Љубављу, у којој је растворено.

Колико год то можда парадоксално изгледало, Љубав је она која формира јединствену базу свих варијација позитивних и негативних емоција. Да будемо прецизнији, рецимо да постоји само једна чиста емоција; 

и та емоција у својој прозрачној чистоти је Љубав.

(Борис Моравјев – „Пут“).

generosity-2.jpg

Advertisements